Žvaka u pepeljari

U svojim kolumnama Petrović se ruga nedoslednosti, prevrtljivosti, nadmenosti, gluposti, poltronstvu i svemu što pojedinci zaneseni slavom i veličinom čine kako bi prikrili svoje namere i slabosti. On to čini na način koji ne vređa glavne aktere niti ostavlja gorčinu u ustima čitaoca. Pre bi se moglo reći da njegovi tekstovi obogaćuju i bodre čitaoce svojom verdrinom, a one koji su na udaru kritike obavezuje da se bar zamisle nad svojim postupcima.

Mada su u fokusu njegovog satiričnog pogleda najčešće javne ličnosti – posebno one najmoćnije – Petrović se obračunava sa svim pojavama nad kojima bi čitavo društvo moralo da se zamisli. Pritom ne podilazi nijednoj društvenoj grupi, ma koliko to bilo nepopularno, pa čak i opasno. On se, na primer, ne libi da napiše: „Ko bi rekao da među srpskim maturantima ima toliko idiota.“ Majstorski se poigravajući, on nas pomoću dvosmislenosti upozorava na kulturno posrtanje usled kog mladi obožavaju Mocarta zato što su „u Mocartu najbolje kvote“. Podjednako snažno, on demistifikuje jalova obećanja političara. Tako, na primer, u jednoj od parodija premijeru pripisuje reči: „[…] svima će nam biti bolje. Istina neprimetno, ali mnogo, mnogo bolje.“

Dragoljub Petrović svojim satiričnim kolumnama glasno i nedvosmisleno prkosi pojavama koje doprinose moralnom kvarenju društva.

(Prof. dr Vladimir Vuletić)

Nagrada „Desimir Tošić“ za 2013. godinu u kategoriji za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova objavljenih u 2013.