Zora : misli o moralnim predrasudama

U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika", bušača, kopača, podrivača! Čovek ga vidi, pod pretpostav­kom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smi­šljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati sreć­nim.

Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavlje­nje, sopstvenu zoru?... Izvesno je da će se on vratiti: ne pi­tajte ga šta želi tamo dole, on će vam to već sam reći, raj prividni Trofonije i podzemnik, tek kada opet postane čovek. Čovek se temeljno oduči od ćutanja kad je tako dugo kao on bio krtica, usamljen.