Знаменити Срби о Хрватима

Вечна тема српско-хрватских односа и југословенства изложена је у овом делу у десет књижевно-историјских погледа знаменитих интелектуалаца последња два столећа.

Крестић, данас свакако најпоузданији зналац српско-хрватских односа, своју књигу сачинио је након вишегодишњег проучавања знаменитих српских политичара, научника и књижевника који су у дужем или краћем времену с Хрватима сарађивали, с њима се сукобљавали и о њима писали. Реч је о Илији Гарашанину, Светозару Милетићу, Светозару Марковићу, Јовану Јовановићу Змају, Јакову Игњатовићу, Димитрију Руварцу, Јовану Скерлићу, Слободану Јовановићу и Јовану Дучићу.

Дакле, сами интелектуални врх Србије од половине прошлог до половине овога века.
Р. Поповић, "Политика"

Крестићева књига је лековита и отрезњујућа. Она ме је јос већма учврстила у уверењу, до којега сам дошао тек када сам усшао у године које су у средњем веку сматране за зрелост (а то је 35 година), да је југословенска идеја и потом југословенска држава послузжила само за инкубацију неостварених малих нација, које су само у таквом државном окружењу могле доћи до окупљања и до државности, којој је њихов национализам тежио ослањајући се на српску државу. А врло мали је број српских списатеља који су прозирали такву далекосежну намеру. Међу њима јесу Димитрије Руварац и Јован Дучић, Василије Крестић је врло убедљиво показао и доказао у којој мери погрешне идеје дуго трају. Историографска наука не сме да буде усмерена. Василије Крестић јесте трагалац који се не устеже да каже оно што може и да засмета онима који се држе идеолошких стереотипа. Зато је он увек остао у бразди критике историографије, која је понос српске науке.
Никша Стипчевић, "Политика"