Златно јагње

Довољно је погледати систем наслова појединих поглавља рукописа предложене књиге, као што су: Лепо уопште, Природно лепо, Људски лепо, Трагично, Уметност, Уметничко књижевно стварање, Хармонија, Савршенство, Естетика и поетика детаља, Естетски доживљај, Архетипска естетика, да би се без двоумљења закључило како је све то што је Шутић до сада урадио на теоријском пољу, у ствари, било нека врста увођења за ово што је уследило, тачније, припремни радови за ову велику теоријску синтезу, до које је, као ретко ко други, дошао инспирисан радом једног књижевног великана.
Из рецензије Проф. др Сретена Петровића

У овом рукопису указује се на низ релација Андрићеве естетике према појединим филозофима, естетичарима, писцима. На ту естетику значајно је утицао Кјеркегор, а њен садржај упућује на естетике Достојевског, Балзака, Золе, Толстоја. Наслов рукописа, Злато јагње, преузет је из Андрићеве касније приповетке Слепац, чија симболика упућује на нека од суштинских пишчевих естетичких опредељења.
Из рецензије Зорана Константиновића