Златни пресек самоће или Лагуне за хаварисане душе

“Златни пресек самоће” је најбоља есејистичка књига Зорице Арсић Мандарић и једна од најбољих есејистичких књига коју српска књижевност уопште има. Она је, пре свега, тако архитектонски складана да би се могла, условно, третирати и као роман... Прави есеји – а управо су такви наше ауторке – јесу оригинални, откривалачки, подстицајни, самосвојни, апсолутно слободни. Основни есеј је есеј о самоћи као језгру људског бивства, а читаоцима остаје да ову књигу читају на фону велике књижевности којој је самоћа главна тема (поменимо, на пример, причу “Самоћа” Исидоре Секулић или “Сто година самоће” Габријела Гарсије Маркеса. (мр Душан Стојковић, књижевник)