Животиње неке друге

Sva deca znaju za kuce, mace, mede, slončiće i druge životinje popularne u dečjem svetu mašte. One su glavni junaci slikovnica i caruju u svetu crtaća i igračaka. Međutim, Životinje neke druge otkrivaju nam jedan nepravedno zapostavljen svet deci manje poznatih bića.

Milan Gligorijević, za brojne prijatelje i saradnike Gliga, opevao je u rimovanom stihu devet takvih stvorenja i bar delimičnio ispravio tu nepravdu, nudeći pritom malim čitaocima brojne zanimljive činjenice o tim „drugim“ životinjama. Tako će, čitajući ili slušajući ove stihove, deca proširiti svoje znanje i uživati u novim junacima, koji su u mnogo čemu zabavniji od uobičajenih klišeiranih predstava iz sveta faune.

Ovo stihoklepanje – kako ga naziva sam autor, odbijajući da ga svrsta u poeziju – ima još jednu važnu svrhu: podizanje ekološke svesti u najširem smislu tog pojma. Štaviše, ono nudi jedan produhovljen uvid, ukazujući na jedinstvo sveukupnog života naše planete i potrebu da se ono spozna i poštuje:

Sve što hoda, leti, gmiže,
sve što na ovaj svet stiže,
sve je deo Sveživota,
jedna ogromna divota.