ŽIVOTI ZA IZNAJMLJIVANJE

Ovo je istinita priča o dečaku koji nikada nije prestao da čeka svog oca. I kada je proputovao svet stigavši do najudaljenijih tačaka na zemaljskoj kugli, nastavio je da traži deliće slagalice koji su nedostajali kako bi očeva slika bila celovita. Međutim, nakon što je sve delove stavio na njihovo mesto, na toj slici nije video samo oca, već i jednu porodicu, jedno detinjstvo, prizemnu kuću na Dorćolu, neumorne majčine ruke i žišku cigarete među očevim prstima. Godine su prolazile i odnele su u zaborav sve osim svetlosti cigarete koja je ispunila čak i najgušći mrak, i tako se zauvek preselila u dečakove oči.



Naslov „Životi za iznajmljivanje" jeste metafora neslobode. Ona oslikava sudbine potlačenih i nedužnih, žednih života i gladnih slobode. Pišući o ocu koji je 1941. godine bio u zarobljeništvu, a potom u nemačkom logoru i na Golom otoku, Dušan Miklja ispripovedao je priču o snazi ljudskog duha. U njoj će se pronaći svi oni koji su bar jednom u životu bili spremni da sve što imaju daju za gram apsolutne slobode – one koja će im doneti pravo da misle, osećaju i delaju po sopstvenom nahođenju.