Живот са великанима

Књига Живот са великанима, Исповести деце значајних личности Југо­славије и Србије Бобана Каровића представља јединствени пројекат у смислу очувања сећања на многе важне људе из наше јавности. Аутор у форми разговора са потомцима открива читаоцу мале и велике тајне из живота Моме Капора, Милорада Павића, Миће Поповића, Петра Омчикуса, Ђорђа Лебовића, Дејана Медаковића, Љубомира Тадића, Јована Рашковића, Славољуба Ђукића, Муција Драшкића, Зафира Хаџиманова и Сенке Велетанлић, Светлане Бојковић и Милоша Жутића, Влада Дивца…

Сазнаћете, поред осталог, када је Борислав Пекић једини пут плакао и како је предвидео своју смрт, како је Милан Кашанин сачувао Мирослављево јеванђеље, на који начин се Живојин Павловић борио против цензуре и забрана и зашто је до краја остао комуниста у души, како је Предраг Ејдус критикама ојачао своју ћерку Вању, и још много тога…

Опис

САДРЖАЈ:

Александра Пекић:
Једини пут кад сам видела тату да плаче било је кад је умро Данило Киш

Марина Бојић:
Милан Кашанин је после ослобођења био срећан што је сачувао главу на раменима

Ана Капор:
Отац је био наша сигурна лука, све што је желео да каже – он је написао, нападају га они који нису прочитали његове књиге

Иван Павић:
Милораду је сметало што га претерано повезују са „Хазарским речником”

Селена Лебовић:
Очево искуство из Аушвица је оставило не траг, него најдубљу бразду у његовом животу

Павле Медаковић:
Отац је успео да направи велику каријеру, иако није био члан ниједне партије

Вјера Радовић:
Са петнаестак година сам схватила чиме се отац бави и то ме је одредило за цео живот

Санда Рашковић-Ивић:
Мој отац јесте био Србенда, али је сматрао да је Југославија најбоље решење за Србе, умро је поражен у сопственој политици

Јован Поповић:
Мића је увек био дисидент, требало је храбрости за критику Брозовог система, сачувао га је статус угледног уметника

Ана Омчикус:
Оца сам први пут срела кад сам имала 11 година, фали ми када се нађем испред штафелаја

Вања Ејдус:
Имам утисак да оца никада нисам стварно упознала, често се бавим питањем ко је он заправо био

Катарина Жутић:
Понекад пожелим да ме је мама мало мање дисциплиновала, као мала сам била љута на тату што је играо домаћег издајника у „Отписанима”

Милена Павловић:
Жикина упорност и тврдоглавост да истраје и опстане као уметник и човек били су јачи од претњи и стављања клипова у точкове

Ива Драшкић Вићановић:
Као мала сам имала утисак да ми позориште „краде” очеву љубав, Муци је живот до краја уложио у уметност

Светлана Ђукић:
Отац је на посебан начин успевао да у новине прогура истину, није желео да уништи нечији живот тако што ће објавити све што је знао

Петра Дивац:
У породици се увек отворено причало о усвајању, отац је водио рачуна о друштву у којем смо браћа и ја

Васил Хаџиманов:
Родитељи никада од себе нису правили лажне богове, поштовање су заслужили и никада га нису јефтино прокоцкали

О аутору