Живео сам хиљаду година

Роман „Живео сам хиљаду година“ укршта неколико наративних токова и временских димензија. У роману је приказан небески свет вечности, будућност која се још није догодила и прошлост из које извире и будућност и вечност. У роману је посебно наглашена прича о прецима и догађајима који остављају свој траг на оне догађаје који ће се тек одиграти. Савремени човек, укљештен између онога што жели да има и што жели да буде, и онога што тренутно јесте, није свестан тих огромних таласа прошлости који му одређују прилике и опасности у животу. Доктор Вукан Петровић који јесте типичан савремени човек, једног поподнева у свом кабинету, после успешне операције, доживљава чудан сусрет са необичним посетиоцима који му мењају поглед на живот.