Аутор: Дејан М. Радуловић
Страна: 211
► Остали детаљи

У примитивним друштвима се веровало да је жена божанско, а не људско биће, обдарена најважнијом моћи на свету – рађањем. Сматрало се да је рађање детета женина привилегија, па су зато жене биле високо цењене и поштоване. Након што је откривено начело размножавања, започела је доминација мушкараца, када жене губе сваку друштвену улогу осим биолошке улоге мајке и једине особе која је способна за рађање деце.
Правним анализирањем статуса жене у друштвима старог века, може се закључити како су судбине жена тог доба биле усмерене према остваривању улоге рађања и подизања деце. Та улога коју је жена имала није била занемарена, па су тако жене захваљујући тим улогама уживале одређене привилегије у заједници.Када је постајала мајка, њен статус и права су бивали проширени, па је тако у одређеним ситуацијама жена имала право да мужу оспори законско право друге жене. Имала је утицаја на све документе који су се односили на живот породице, од уговора који су одређивали цену дојиљама, уговора о усвајању,до брачних уговора који се тичу њене деце. Заиста, ова улога жене у оквиру породице у којој је мушкарац неспорно доминантан у одређеним сегментима живота, и у којој је женама, иако призната правна и пословна способност, примарна улога профилирана унутар породице, улога мајке исупруге,препознатљива је у многим срединама како у прошлости тако и у садашњости.