Земља Херцегова

Драгутин Паповић, на себи својствен начин, варира делту живота уважавајући природне нужности и амбијент; одсуство свјесне личне одлуке о почетку живота и издржавања трајања. Неке енциклопедијски важне животне истине, пјесник фотографски тачно уочава и пластично саопштава (…) Реминисцентним освртом, посебно је истакнуто патриотско осјећање, трајно присутно и трајно супростављено насиљу. Љубав, узвишено људско стање, било да је идентификована или неидентификована, у поезији Паповића блијешти од боја, влажна је од суза, мирише искреношћу и опија благосјајем (…) Стил Драгутина Паповића је Андрићевски тачан, Шантићевски течан и логички испраћен а опет маштовито шаран и укусно бојен.” (Бранко Конатар)