Земаљски кљуц је мозда најслозенији и, по пројекту, најдалекосезнији Лакицевицев роман. Његова амбициозност огледа се подједнако у форми и садрзају. Форма је мозаицка, али на фантазмагорицни нацин. Цитање нас води из елемента у елемент тог мозаика да би нас тек поткрај обасјала његова спознаја.
…Цео наш живот је то искупљење, у вечној неизвесности усред које је и наша част, и наш идентитет, наша истина, и историја наших љубави чак и када завршавају као историја наших болести.