Zelena vrata

U romanu « Zelena vrata » sudaraju se autorovo viđenje otuđenosti savremenog sveta i suštinske čovekove potrebe za radošću življenja. Život se doživljava svim čulima; ukusi, mirisi, boje, dodiri – izazivaju asocijacije i stvaraju sliku senzualno doživljenog sveta u kom se prepliću poetika lepog i poetika ružnog.

Adam iz pakla sirotinjskog kvarta grozničavo traži bilo kakav izlaz. Može to da bude i smrt, ali tako da sebe preda Suncu, da bude njegov zrak ili mač Svetog Đorđa. Reči su te koje će ga odvesti, pomoću reči će se vrata otvoriti, iza njih će biti on sam, početak i tišina. U nekom drugom životu je mogao živeti iza bajkovitih zelenih vrata u otmenom kvartu. Dolazi pred njih u Parizu, lupa, niko ne otvara. To su vrata iza kojih se krije tajna srećnog života. Zelena vrata predstavljaju višestruk simbol u ovom delu. Da li ikome uspe da ih pronađe i zatvori za sobom?