Здравље и медицина у источно-православној традицији

ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ
           Што више залазимо у историју наше Свете Православне цркве, више примећујемо да се богатимо у нашем разумевању вере. један мали аспект ове велике ризнице Православља да се приметити када се фокусирамо на старање о болеснима у мисли и пракси нашег дрвеног црквеног живота.
             Скорашња научна истраживања (Димитрије Константелиос, Тимоти Милер) која су објављена у њиховим значајним историјским студијама, нам сведоче да наша православна хришћанска вера следи пример Христа и апостола у страдању према сиромасима, гладнима и болеснима.
              У време када је медицинска помоћ била од система намењена само богатима, који су могли плаћати велики цех за медицински третман, Црква је преко светих манастира нашла начин да обезбеди медицинску помоћ сиромашнима. Мотивисани духом човекољубља и објављујући хришћанску љубав према људима у невољи, монаси су од позног четвртог века и надаље, створили нешто што раније никада није постојало – данас то можемо назвати болницом, услугама које су биле понуђене свима, а посебно сиромашнима. Болница је у себи сабрала лекаре са различитим вештинама и стручностима који су били потпомогнути монасима као особљем. Медицинска пракса болничких лекара је била далеко супериорнија у индивидуалним терапијским достигнућима. Они су променили ток историје медицине…