Збег

Живописан роман који дочарава део српске историје и изабране историјске личности. Гавриловићево дело је, како писац објашњава, заправо о времену око Другог српског војевања и роман је у седам слика. Лексика романа је аутентична, динамичност дијалога доприноси приповедачком развијању сваке слике. Менталитет учесника, ликова војевања и приповедања, осенчен православним духом, по много чему је део наше карактерне баштине у којој су разборитост и непокoлебљивост прожете одлучношћу у достизању неизвесног циља и често зачињена зрном особене лудости. У Збегу ћемо читати какви смо били. Иако није провокативан као Џелат, претходни ауторов роман, овај је такође заснован на документима и казивањима, те ношен извесним поетским ритмом, чија напетост достиже трагички врхунац у претпоследњој слици са скоком са стене триста невиних девојака у набујалу и мутну Мораву подно Каблара.

Описани збегови, праћени појединачним и колективним страдањима, као да доприносе артикулисању неког праузорног збега који постаје део човекове егзистенције. Живели смо и умирали у збеговима, па је тако можда и данас.

Машта писца у овом изузетно читљивом роману стварала је с љубављу и преданим познавањем људи, догађаја и предања.