У делу Завет, Шимазаки Тосон описује стање у јапанском друштву почетком 20. века, које је и даље задржало друштвене поделе и предрасуде из ранијих времена. Јунак романа, млади учитељ, обећао је своме оцу да никада никоме неће открити своје порекло – заправо, никоме неће рећи да он потиче од Етанаца – припадника најниже друштвене класе које су остали сматрали „нечистим“ и „недодирљивим“. Пошто ниједан Етанац не може да обавља јавну службу, главни јунак се, осећајући у себи све јачи сукоб између завета који је дао оцу и потребе да јавно призна своје порекло – суочава са, уколико отворено проговори о себи, могућношћу уништења своје каријере и живота – заправо, са изопштеношћу...