Записи о Васку Попи

Између осталих повластица које сам стекао с Васковим пријатељством, имао сам срећу да годинама уживам његову дарежљивост у најтананијим и никада до краја расплетивим нитима песничког искуства, „крвљу плаћаног“, рекао δи он на граници озδиљности; искуства каквим располажу само они који су кадри да поезијом оправдају сврху живота. Нимало налик старинском мајстору који δи упућивао ученике у своју вештину, он је умео да δуде гуру, на свој начин, уздржано, иронично и постранце. Уместо да препоручује шта и како треδа радити, он δи подбадао другога да овај сам истражује и развија сопствене могућности. Свакако нисам једини који δи могао посведочити колико му је, у његовим личним недоумицама и посустајањима, значила Васкова δлизина.