Зао глас и друге приповетке

Зао глас и друге приповетке Тадије Костића својим стилом припадају реализму. У збирци се тематски доминантно издвајају две групе приповетки. У првој групи су оне које се баве урушавањем патријархално изграђене породичне заједнице, јер муж, по карактеру доследно неодлучан, попушта жени и њеним „хировима”. Код друге групе приповедака се пак види осетно удаљавање од класичних реалистичких тема. Ту се приповедач фокусира на мане друштва које није спремно да прихвати научна достигнућа и позитивне социјалне промене. То чини критиком сујеверја испољеног најпре у медицинске сврхе, због којег су непотребно страдала нејака деца.