Занимљива Грчка

Ако ви, млади читаоче, прелиставате ову књигу, посматрате сличице, загледате у садржај, ту и тамо читате по неколико страница – прво питање које ћете поставити биће, вероватно, следеће: «А је ли истина тако и било?» Одговарам: и да, и не. Истина је да су постојале славне победе Грка над Персијанцима, а затим је Александар Македонски бајковито брзо освојио Исток. Истина је да су Спартанци били непобедиви ратници, а Атињани су боље од других градили мермерне храмове и стварали трагедије за позориште. Истина је да се у грчком језику први пут појавила реч «философија», и да су се у Александријској библиотеци бавили готово свим оним наукама којима се данас бавимо и ми. Али, да је око тих догађаја било толико узгред остварених предсказања пророчишта; да су сви јунаци били јуначине без страха и мане, а зликовци – зликовци до дна своје црне душе; да су сви говори, који су при томе држани, били тако паметни, кратки и складни; да су сва дивљаштва земаљске природе и људских обичаја, о којима су слушали Стари Грци, били заиста такви – за то, наравно, не може да се гарантује. Ту је много измишљотине.