Замка глобалне мреже: поезија у речи и слици: савремена поезија

Замка глобалне мреже је, више него очевидно, збирка писана у грчу, у болу, збирка писана несаницом и у несаници, збирка боје носталгије и са укусом тескобе, безнађа и нерешиве, неизлечиве туге, збирка која је и свог творца „ухватила“ у мрежу – мрежу очаја, али и мрежу пркоса, мрежу немоћног гнева, али мрежу искреног, људског сапатништва и разумевања.

Мрежу која је над свачијом душом разапета и у коју се „лови“ и оно што може да убије, као и оно што може да спаси.

Ова чудна Мраовићева направа, збирка поезије, својеврсни је амалгам, лековита смеса која се на болно место привија, не толико да излечи – колико да пружи снаге да се наглас изговоре, и чују, и речи – Ал више/ ни мајке/ ни отаџбине/ немам / – и да се упркос тога, тим и таквим наглас изговореним речима, настави са животом.