Zakon nasilja i zakon ljubavi

Lav Nikolajevič Tolstoj smatra se jednim od najvećih romanopisaca svih vremena, no manje su poznati njegovi religijski spisi u kojima nam se otkriva kao istinski duhovni učitelj. Zakon nasilja i zakon ljubavi je poslednje njegovo delo, koje je objavio 1908. godine, dve godine pre smrti, i za koje se može reći da predstavlja njegovo duhovno zaveštanje čovečanstvu.

Slično kao u svom najvećem religiozno-filozofskom delu Carstvo Božije je u vama (1894), Tolstoj i ovde naglašava ogromnu razliku između dosledne primene izvornog Isusovog učenja o ljubavi kao jedinom pravom „oružju“ i iskrivljenog i lažnog učenja zvaničnih crkava, koje su Hristovo učenje zamenile učenjem o Hristu i koje, suprotno zakonu ljubavi, podržavaju nasilno, dakle nehrišćansko, delovanje državnih vlasti, a time i zakon nasilja. U tom nepoštovanju Isusove poruke ljubavi Tolstoj vidi najveći izvor svekolike ljudske bede, kako duhovne tako i materijalne.

Insistirajući na doslednoj primeni zakona ljubavi, bez izuzetka, i na viziji društva u kome religija predstavlja činilac spajanja, a ne razdvajanja, Tolstoj kaže:

I ako si nesrećan, a ja znam da si nesrećan, pomisli da to što ti se ovde predlaže nisam izmislio ja, nego je plod duhovnih napora svih najvećih, najblistavijih umova i srca ljudskih, i da je samo u tome jedino sredstvo da se izbaviš od svoje nesreće i zadobiješ najveće blago dostupno čoveku u ovom životu. Eto to sam hteo, pre nego što umrem, da kažem svojoj braći.

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828‒1910) rođen je u grofovskoj porodici, na imanju u Jasnoj Poljani na kome je, zajedno sa suprugom Sofijom i brojnim potomstvom, proveo najveći deo svog stvaralački burnog života. Posle raspusnog mladalačkog lutanja, pokušavao je da pronađe smisao u porodičnom životu, u pisanju i, naročito, traganju za Bogom. Po tom traganju i unutrašnjim borbama sa samim
sobom Tolstoj predstavlja jedinstven slučaj u svetskoj literaturi.

Hrišćanin i pacifista, koji se u svojoj borbi za istinu nije plašio ni cara ni crkve, Tolstoj je svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu direktno uticao na Mahatmu Gandija i Martina Lutera Kinga, a Gandi je čak svoje godine u Južnoj Africi proveo na imanju-komuni pod imenom „Tolstojeva farma“.

Tolstoj je najpoznatiji po svojim obimnim romanima Ana Karenjina i Rat i mir, ali je pisao i pripovetke, eseje drame i dnevnike, kao i tekstove posvećene religiji i duhovnosti. U nedavnoj anketi, u kojoj je učestvovalo 125 američkih i britanskih književnika, proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih dvesta godina. Jedno je sigurno, njegova dela ne gube na vrednosti sa prolaskom vremena i danas se iznova izdaju i čitaju širom sveta.