Začarana krv jednoroga

Kćeri vučice,ti si devojčica,treba da ĆUTIŠ

i da se SMEŠIŠ!


„Mnoge su bajke napisane da bi djeca lakše zaspala. Ova postoji da nas probudi. Bilo jednom jedno dijete koje vile nisu darovale, već su ga ostavile gladnog ljubavi i prijateljstva. Samoću je hranilo slatkišima i krvlju jednoroga. Srne su ga prezrele, jeleni napadali, a roditelji umjesto topline nudili tek jedan zid i bezbroj prigovora.

Onoga trena kad je tinta potekla kao djetetova vlastita krv, shvatilo je kako crteži i riječi nisu samo utočište, već most kojim ga drugi može dosegnuti i prepoznati. Bajka Tanje Milenković je takva – oštra, krvava, groteskna i hrabra. Tko uđe, iz šume neće izići čist, ali će izići svoj.“

– Julijana Adamović, autorka romana Divlje guske


„Iz dečje perspektive i s izvanrednim osećajem za nijanse psihičkog razvoja, Tanja Milenković prikazuje nastanak i isceljenje traume kroz odnos junakinje prema telu, ženstvenosti, hrani i, na kraju – prema samim rečima. Jer reči mogu biti izvor nasilja, ali i ljubavi i ozdravljenja u trenucima kada se to čini nemogućim.“

– Simona Dmitrović, pesnikinja



„Proza bogate imaginacije i preciznog izraza, nepredvidiva i na momente strašna, koja ubedljivo evocira lice i naličje sazrevanja.“

– Prof. dr Goran Korunović, pesnik i kritičar

---

10.11.2025.

Gordana


Sjajna knjiga! O deci koja se ne uklapaju, koja se doslovno zbog toga grizu, samopovređuju kad ih niko ne vidi. Mračna, bolno lepa knjiga o odrastanju. Rekla bih da nije baš za osnovce, iako je junakinja u OŠ, eventualno za srednjoškolce, ali pogotovo je namenjena nama, odraslima, da se prisetimo trauma koje smo potisnuli i da bolje razumemo našu decu. Svaka preporuka!

---

07.11.2025.

Vučica


Mama mi je kupila ovu knjigu. Radi se o devojčici koja pokušava da preživi školu, porodicu, ogledalo i svoj stomak. Sve je na njoj ogromno: i telo, i misli, i glad. Ponekad se pravi da joj je svejedno, ali nije. Dok sam čitala, imala sam osećaj kao Tanja Milenković vidi ono što drugi ne primećuju. Bukvalno idem u školu koja je opisana u knjizi: šuma prepuna vitkih srna i rogatih jelena u kojoj moraš da preživiš. Ako ne znaš pravila, pretvoriš se u vuka. Ili u vešticu. Ili u priču u koju niko ne veruje. Kako god, kad sam završila knjigu, dala sam je mami da je ona pročita. Ja o ovome već sve znam.

---

28.10.2025.

Marko


Tanja Milenković je ovom bajkom za odrasle (ne, ne misli se na to „za odrasle“ kao kod filmova koje smeju da gledaju Adults only, nego na bajku koja je tako upakovana da odrasli mogu da progutaju ono što deca svakodnevno trpe) fantastični svet u kom su krv jednoroga i zubi zmaja nego oružje protiv stvarnosti – ove naše, jadne, banalno surove stvarnosti u kojoj školsko dvorište zna da bude pakao, a roditelji carevi bez carstva.

Roman je slojevit, umetnički autentičan, stilski beskompromisan, tematski težak kao život. Nema tu bežanja – Milenković te uvuče, razbije ti iluzije i pokaže da se iza svake bajke krije krv, znoj i trauma. I sve to piše tako da te ne pusti da dišeš. Duboko potresno, ali i oslobađajuće. Knjiga za sve koji su preživeli sopstveno detinjstvo/dečaštvo/devojaštvo/mladost.

---

24.10.2025.

Jelica


Ova knjiga nije napisana za decu, ali jeste napisana iz deteta – iz njegove začarane krvi, koja nije ružičasta ni slatka. Svako poglavlje funkcioniše kao samostalna celina, ali zajedno čine mozaik-roman o sarzevanju, borbi i pisanju kao činu oslobađanja. Glavna junakinja je devojčica kojoj stalno ponavljaju da treba da bude kao drugi – kao sestre, kao školske drugarice, kao majčina idealna ćerka. Ali kad ubije zmaja i donese kući njegov zub, kažu joj da je zakasnila. Kad popije krv jednoroga da ispuni bolnu rupu u grudima, optuže je da misli samo na hranu. A kad konačno nađe svoj glas, vršnjaci je proglase za vešticu i privežu za kolac. U ovom moćno metaforičkom univerzumu, trauma nije samo događaj, već ceo jezik. Svaka priča predstavlja pokušaj deteta da preživi neprihvatanje tako što će stvoriti svoje zakone – kroz bajku, biljku, crtež, ili magijski gest: kroz sopsstvenu kreativnost. I da, baš kao u bajkama, kraj je srećan

---

24.10.2025.

Jelica


Ova knjiga nije napisana za decu, ali jeste napisana iz deteta – iz njegove začarane krvi, koja nije ružičasta ni slatka. Svako poglavlje funkcioniše kao samostalna celina, ali zajedno čine mozaik-roman o sarzevanju, borbi i pisanju kao činu oslobađanja. Glavna junakinja je devojčica kojoj stalno ponavljaju da treba da bude kao drugi – kao sestre, kao školske drugarice, kao majčina idealna ćerka. Ali kad ubije zmaja i donese kući njegov zub, kažu joj da je zakasnila. Kad popije krv jednoroga da ispuni bolnu rupu u grudima, optuže je da misli samo na hranu. A kad konačno nađe svoj glas, vršnjaci je proglase za vešticu i privežu za kolac. U ovom moćno metaforičkom univerzumu, trauma nije samo događaj, već ceo jezik. Svaka priča predstavlja pokušaj deteta da preživi neprihvatanje tako što će stvoriti svoje zakone – kroz bajku, biljku, crtež, ili magijski gest: kroz sopsstvenu kreativnost. I da, baš kao u bajkama, kraj je srećan