За боље дане

Сведочанство Дарије Карађорђевић

Књига За боље дане, ауторке кнегиње Дарије Карађорђевић доноси нам још једну причу о Великом рату и повлачењу српске војске кроз Албанију. Ауторка припада реду малобројних жена које су за собом оставиле своја сведочења о тим „тешким данима“.

Ова књига ће бити још једна у низу наслова као још једно сведочанство које је написала жена, а које говори о Великом рату. Књига која је пре свега писана за инострано тржиште, намењена је читаоцима који или ништа или јако мало знају о Србији. Књига има деветнаест поглавља. У почетку, она описује живот у Србији, кроз своје боравке у Врањској Бањи, Врању, Нишу, Скопљу, Врњачкој Бањи. Говори о другој и трећој инвазији Аустроугарске, Немачке и Бугарске на Србију, епидемији тифуса која је погодила Србију, о путовању кроз Косово (Митровица, Призрен, Пећ), пише о боравку у Црној Гори (Цетиње), о повлачењу кроз Албанију (Скадар, Алесио, Ичми). Књигу завршава спасоносном пловидбом до италијанског града Бриндизија

Дело пред вама настало је из потреба и жеље једне жене која је донела одлуку да буде сведок. Изграђујући сећање као политику памћења, ова књига представља део архива сведочења. Она, између осталог сведочи и о онима који никада неће моћи да сведоче, онима који су остали у немогућности да буду сведоци, а прави су сведоци – они имају аутентичност, баш као што ауторка има легитимитет. Ауторка је између ћутања и сећања одабрала сећање како би испричала доживљено искуство, и као такво га пренела другима. Сведочење има моћ против заборава. Оно је захтев за памћењем онога што је било проживљено, а што сада представља искуство и што може и треба да буде знање.

Милош Урошевић