Вукадин и друге приповетке

Стеван Сремац био је један од најзначајнијих српских писаца из раздобља реализма. Рођен 1855. године у Војводини. Тамо је провео детињство, а након смрти родитеља, ујак га одводи у Београд где се даље школовао.

Завршио је гимназију и студирао историју на Великој школи у Београду. Радио је као професор у гимназијама у Београду, Нишу и Пироту, те је често као драговољац суделовао у ратовима.

Тек је с 33 године почео да пише и то прозне хронике историјских људи и догађаја.

Након доласка у Београд почиње да пише реалистичку прозу. Прва приповетка коју је објавио била је "Божићна печеница", године 1893.

Једно од његових најбољи дела је хумористични роман-приповетка "Зона Замфирова" из 1906. године, које се сматра његовим најбоље компонованим делом.

Његова остала значајна дела су "Ивкова слава", "Вукадин", "Луминација на селу", "Поп Ћира и поп Спира и друге"

Стеван Сремац умро је 1906. године у Сокобањи.