Роман Вучје ноћи баштини велико наслеђе европске књижевности.
Служећи се елементима готике, мистерија, тематизовањем ђавола и вештица, као и експресионистичким, разломљеним, готово поетским визијама у прози, Жабот испитује заоставштину паганског у савременом свету. Као расцепе у нама знаној слици света и као расцепе у самом човеку, онда када се нађе у судару са граничним простором у коме се календари укрштају а сама природа обликује постојање.
Има нечег кафкијанског у роману Вучје ноћи. Жабот преиспитује (не)способност појединца да савлада замке које поставља заробљени и заустављени колектив.
За роман Вучје ноћи Жабот је добио „Кресникову награду“, најважније књижевно признање у Словенији.
Роман Вучје ноћи доживео је више издања у Словенији. Објављен је и у антологијској едицији Словенска згодба (2004).Вучје ноћи су преведене на руски (у два издања), немачки, пољски и македонски језик.