Време и утемељење: Све сенка смрти бива, оглед о поезији Слободана Ракитића

Ðорђе Јанић, приступа Ракитићевом песничком делу свеобухватно и комплексно: најпре у оквиру епохе, отуд – време и утемељење, у контексту стила, поступка, форме – ритма и риме.

Затим у односу Ракитићеве поезије спрам Ракитићеве есејистике, у потрази за аутопоетиком. Једна од Јанићевих теза је да песник, разматрајући туђу поезију, говори највише о себи. У такве песнике спада и Слободан Ракитић.

Његову поезију Јанић често доводи у везу са његовим есејима и студијама о поезији великих српских песника: Ракића, Настасијевића, Десимира Благојевића, Десанке… Посебну пажњу Јанић је посветио проблему или феномену стваралачког чина Слободана Ракитића.

И стваралачки чин је теоријски и филозофски појам који песник артикулише и изражава као доживљај.