Ерлинг Сандму, норвешки историчар, исписује генеалогију савремене историографије, даје преглед њених метода и циљева, почев од Херодота и Тукидида, преко Јевсевија Кесаријског и Августина, ренесансних и просветитељских историчара, па све до Леополда Ранкеа, школе Анала и постструктурализма. Како можемо знати нешто поуздано о прошлости? Да ли је прошлост нешто што историчар треба само једном за свагда да открије или се она непрестано открива, те је историја отуда промењива и непостојана? Како и зашто уопште писати и истраживати историју? Да ли се историографија, како тврди Пол Вен, суштински није развијала након антике (и даље одговора на исто питање „шта се заправо десило?“), и да ли се најважнији помак у савременој историографији огледао у проглашавању нових историјских догађаја и у уочавању динамике у оном што се пре тога видело као мировање?
Ерлинг Сандму поставља много питања, али читаоце, срећом, не оставља без одговора. У иновативно конципираној књизи (свако поглавље уводи фотографија с опсежним коментаром), која се наслања на ауторово суверено знање о историји али и модерној теорији, открива тајне историјске науке и уводи у разумевање историјских догађаја и читање извора, уз помоћ многих занимљивих примера као што су огромна жаба и чудни четвороножац из шведског путописа по Кини из 17. века, џиновска морска неман у Северном мору, грађење еx нихило „средњовековних рушевина“ у нововековној Британији, музикални премијер Пољске… Иако се у књизи спомињу бројна имена, од којих су нека позната само стручњацима, разне историјске школе и теоријски правци, „Време и историја“ није појмљива и намењена само историчарима, него сваком ко има интересовање за људе и њихово суочавање са историјом, било да је она политичка, верска, културна, економска итд.
„Да ли је магија била стварна? Да ли су постојале вештице? Људи су веровали у магију, а ту веру срећемо и код елите и код пучанства, на оптуженичкој клупи и код судија, свештеника и суседа – код скоро свих, много дуже него што на то указују судски записници. Тако је, примера ради, у Норвешкој било пријава за вештичарење и до дубоко у 19. век, а амајлије су се подметале у подножје цркава и уграђивале у зидове још дуго потом. И даље постоје кругови који се баве магијом, а чији припадници сами себе називају вештицама и маговима, али они знају да власти више не деле њихова уверења, свесни су да постоје мимо доминантне културе и политике.
Наиме, магија је нестала. Око 1700. године њено постојање је престало да се сматра истинитим. Узрок томе је нестанак предуслова за веру у магију: некадашњу представу да су све ствари дубље повезане, да се свет састоји од аналогија, како је у „Речима и стварима“ износио Фуко, скривених веза и невидљивих сила, скрајнула је слика света коју бисмо назвали научном. Свет је постепено уређен кроз разврставање, класификацију и систематизацију. Изменило се чак и фундаментално схватање шта утиче на шта и појавио се један нови свет, саздан од материје и физичких закона, а не сплета прикривених сила, нематеријалних бића и анимираних предмета. Магија је постојала у унутрашњој повезаности свих елемената творевине, а са нестанком те повезаности, нестала је и магија. Дошло је до промене начина на који сазнајемо, на који размишљамо о свету, а тако и до једног преображаја далекосежнијег од пуке акумулације знања.
Прошлост није несавршена верзија садашњости, већ широк распон светова и култура чије су норме и истине другачије од данашњих. Некад се веровало у другачије истине од наших, али се то не може свести на просту тврдњу да се некад грешило. Таква тврдња не олакшава, већ отежава разумевање прошлости. […] Морамо се уживети у истине минулих времена како бисмо разумели и те људе и општу историју појма истинитог.“
САДРЖАЈ
УВОД: Жаба из Пиплипатана Далека прошлост Шта ова књига јесте
АНТИЧКО И ИСТОРИЈСКО МИ Уобразиља и строгост Запад се помера на запад Учитељица живота Лака наука
СРЕДЊИ ВЕК И ПРОБЛЕМ ВРЕМЕНА Мало времена, а снови велики Дубина историје
РЕНЕСАНСНЕ РАЗЛИКЕ Нова истина Рушевине и лажне повеље Сумња у беседе Време за промену Ограниченост узора Нова сумња, нова правила Бекство у мале ствари
ДИСТАНЦЕ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА Поглед са рушевина Време постаје дистанца Универзална историја Професионално и истинито
ИСТИНСКА ИСТОРИЈА Стални стадијуми позитивизма Марксизам Марксизам после Маркса Запад и напредак Историја целог света Структуре свакодневног живота Сазвежђа океана Форме знања, механика истине Историја менталитета и нема структура мишљења Нови немир у језику Женска и родна историја као стручно путовање
НЕДОСТИЖНА ИСТИНА Крхке реченице Проблеми истине Истина и прича Историја је књижевност Прошлост као плесни подијум Писање стварности У вртлогу историје Принципијелна питања, прагматични одговори
ИСТОРИЈА БУДУЋНОСТИ О пореклу историје Хуманистичка наука и природна наука Време, животна средина и прикривена сродства
ПОГОВОР Библиографија Индекс
Детаљни подаци о књизи
Naslov: Време и историја : о пореклу савремене историографије и историјским питањима Izdavač: Karpos Strana: 244 (cb) Pismo: ћирилица Format: 21 cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-6435-115-7