Своју романску грађевину саградио је од нашег - суровог времена и невеселих судбина људи који живе ту, међу нама: сусрећемо их на пијаци, на улици, у продавници, а међу њима не мало је очајника.
Стварносна проза! Документарна. Сведочећа и опомињућа.
А, време је луде транзиције. Беспоштедне корупције. Отимачке приватизације свих добара. Грабежи некажњеног лоповлука. Превара и нечовечности. Дроге и безнађа. Померених духовних и свих других вредности...
обућина је писац сведок. Поуздан сведок. Болан, готово непреболан, времена у коме цветају и обилно рађају ђавоље тикве... али у шуми нечовештва проналази и племените људе. Поштењачине. недоносце. Као неки древни мудрац, зна да нема наде без очаја.