Врабац и мачак

Нова збирка басни Радомира Путниковића

Уметничка вредност Путниковићевих басни, између осталог, лежи и у одликама његовог стила. Оне носе извесну дозу мирноће и отмености. У њима нема сувишних речи. Његов стил тражи да речима буде тесно а мислима широко. Ипак, има лепих, кратких описа и изнијансиране карактеризације ликова који ово штиво не своде само на поуку. Мелодичан, чист књижевни језик доприноси његовом квалитету. Због велике пажње и минуциозности којом приступа стварању басне, и чињенице да је готово цео свој књижевни опус посветио овој књижевној форми, Путниковића с пуним правом можемо сматрати најзначајнијим нашим савременим писцем басне, који спада у први ред српских баснописаца уопште.

Гордана Малетић
Међу светским баснописцима од Езопа до наших дана, чије су поједине само упрошћене басне преузимане и нуђене деци, више као пример за књижевну форму, Путниковић је у неколико богато илустрованих збирки био доследан пишући своје приче о животињама искључиво за децу. Оне су велико радовање деце природном животу који оличавају животиње и биљке.

Те збирке у преводима са истом лепотом, донеле су радост многој деци света, па и деци пишчевог изворног српског језика, нарочито у двојезичним српско-енглеским издањима. Пишући за децу, Путниковић је стекао своје место у савременој енглеској и српској књижевности намењеној деци. Та места чекају своје оцењиваче и историчаре књижевности да их потврде.

Милован Витезовић