Анастасија после пет година губи посао учитеља. Сматра да ће јој одлазак на Златибор помоћи да јој се тело и ум опораве од преживљене неправде. Смештај тамо налази код Весне и она због губитка ћерке, проналази утеху у Анастасији, управо због њихове сличности. Тамо ће упознати и Зорана, који живи у истом граду, али се раније нису сретали. Након неког времена у необичним околностима среће и Војина, човека који зна шта жели од живота и себе, а исто очекује и од других. Растрзана између два мушкарца, жеље да воли на посебан начин и дужности према ближњима, Анастасија води борбу са собом.