Војне ознаке у Србији 1845-1945

Књига о војним ознакама у Србији пред домаће и стране читаоце стиже са вишедеценијским кашњењем. Ова тема је одувек била једна од најпопуларнијих међу љубитељима историје, музеалцима и колекционарима. Стогодишњи временски распон који обухвата занимљив је јер су се у њему догодили судбоносни тренуци за Србију, самим тим и за њену војску, како год да се она називала у појединим раздобљима. Иако је униформисање Српске војске започело још у току Првог српског устанка, и постепено се развијало нарочито у годинама које су уследиле после обнародовања Хатишерифа 1830. године, увођење војних ознака у пуном смислу те речи започело је 1845. године, у време владавине уставобранитеља и кнеза Александра Карађорђевића, када је уведена прва српска кокарда. Било да су у питању ознаке за капу, ознаке чинова или грудни знаци, систем означавања у Српској војсци је текао континуално са логичним правцем развоја у наредном столећу током кога су се одиграли преломни тренуци: у ратовима за стицање независности 1876–1878; коначног ослобођења 1912–1913; одбране суверенитета и уједињења 1914–1918 и слома и грађанског рата 1941–1945. Други светски рат у Србији, поред свог трагичног биланса и наслеђа које је оставио, симболички је представљао смену овог континуираног војног означавања на заласку, а истовремено је најавио један други систем означавања, визуелног идентитета и вредновања. О томе говори ова књига користећи превасходно језик симбола.
Душан М. Бабац