Византијска књижевност : од 6. века до пада Цариграда 1453.

За разлику од византијске историје или уметности, византијска књижевност и даље привлачи малу пажњу учене јавности и остаје углавном непозната ван уских кругова специјалиста! Писци попут Прокопија, Константина Порфирогенита, Михаила Псела или Ане Комнине познати су додуше, али углавном само по имену.

Разлог за то нису само ретки или непостојећи преводи дела византијских књижевника на модерне језике, него и чињеница да није постојао ниједан преглед византијске књижевности који је био намењен широј образованој публици. Постојећи прегледи и приручници, обимни и писани готово искључиво на немачком, намењени су истраживачима и стручњацима и објављивани су у ретким, тешко доступним, и често скупим научним едицијама. Византијска књижевност: од 6. века до пада Цариграда 1453, шведског византинолога Јана Улуфа Русенквиста, има за циљ да попуни ту необичну празнину.

Најважнији аутори и текстови у његовом делу се не представљају у оквиру засебних жанрова, него хронолошки, а сваком периоду претходи опис културно-историјског контекста у ком су дела настала. Византијску књижевност одликују бројни жанрови и аутор посвећује подједнаку пажњу хронографији, песништву, хагиографији, роману, епистолографији... Драгоценост књиге чине и библиографске референце како на издања грчких текстова тако и на њихове преводе на модерне језике, а ваља поменути и прикључени глосар, илустрације, географске карте и хронологије.