Vita nova: песме и коментари

Vita nova Лазе Костића представља замишљену збирку која, управо у дослуху с истоименом чувеном Дантеовом младалачком књигом, показује колико се и овај грандиозни опус српског песника може тумачити на нов начин, у одмаку и од скерлићевске традиције певања и мишљења, али и од већ устаљеног виђења Костићевог мадонизма. Компонована као замишљен аутодијалог теоријских радова, преписке и песама, указује на јединственост аутопоетичког става који је бескомпромисно бранио своју теорију укрштаја и симетрије ума и срца. Отуд се, с друге стране, овако склопљена његова збирка не може уопште разумети из поезије његових сувременика, већ једино из перспективе међуратне наше лирике. Свој Нови живот она тако добија тек у таквој обрнутој поетичкој перспективи као својеврсна одбрана самодовољности поезије, лирике, пре свега и треба је разумети као коректурни отисак изграђене стваралачке авангардне самосвести. Његову поезију можемо, а да то уопште не буде пренаглашено, разумети и као аутобиографију српске модерне лирике, која је свој смисао, попут Дантеовог значаја за Италијане, свој егзистенцијални немир чак, јер стамено страсни, разрешила укрштајем далекосежно важним за српску лирику.
Мирјана Д. Стефановић је редовни професор Теорије књижевности и Српске књижевности XVIII века на Филозофском факултету у Новом Саду.