Висок 1389.

Радич, планински домаћин, живи са својом породицом, посвећујући се свакодневним пословима и уживајући у лепоти једноставности сопственог света. Баш у тренутку када му се најстарија кћи удаје, долази му позив да са осталим својим рођацима, комшијама, свим мушкима које зна и који су стасали пође у велику битку. Иако га плаши оно што га чека, он и не слути да полази у највећи дотад запамћен сукоб народа са освајачима, Агарјанима (Турцима), који ће потом завладати нашим просторима. Најгоре је што и његов син, Ђурђе, младо момче које није још за оружје, жели да са њим пође, са благословом или без њега. Бол због растанка са породицом, стрепње од најстрашнијег исхода и Радичево детаљно описивање свега што види и доживљава чини ову књигу јединственом.

По први пут се пред публиком налази лична прича једног човека из народа о Косовском боју, испричана епски и детаљно, обојена јаким емоцијама, у средњовековном амбијенту обичаја, занатских творевина, људске присности, побожности. Читалац уз главног јунака као да и сам ступа на равно Косово поље и коначно има прилику да проживи и разуме зашто је баш та битка постала средишњи српски национални мит. Али и сам судар војски није крај. Аутор нам сликовито приказује како је уз Лазара наш народ постао небески, али и какве је последице, бол, страх и немаштину на преживелу нејач битка за собом оставила.