На стази између Живота и Смрти, између љубави и остављености, између ране и опроштаја, између сна и јаве (а сна се плаши, јер никад нисам ја тај који спава / већ онај који се буди), Ливадитис је и на крсту измеоеу Човека и Господа. По хоризонтали и по вертикали. Сапет и распет. Има у њему оне уклетости Достојевског, и самог у потрази за својимБогоми својим крстом.