Вина и винородни терени Шумадије и Велике Мораве: земља вина и манастира, књига 2

На територији рејона се могу издвојити две географске целине. Западни, већи део Шумадије, чине питоми брежуљци и брда омеђени бројним потоцима, док се источно од Велике Мораве простиру Стиг и Браничевска равница, природни наставак Панонске низије. Процене се крећу да у првој деценији XXI века под активним насадима винове лозе има око 3.000 хектара. Виногради су у највећем проценту смештени на речним и брдским терасама надморске висине између 100 и 300 метара. За виноделство ових терена се с правом може рећи да је племенитог порекла: од XV века, када су у Смедереву и околини Београда деспоти Ђурађ Бранковић и Стефан Лазаревић имали своје винограде, преко династије Обреновића, која током XIX века у околини Смедерева и Пожаревца негује вино, па све до династије Карађорђевића, која на падинама Опленца сади винограде и одакле све до 1940. долазе врхунска вина.