Ви сте светлост свету

О ИСПОВЕСТИ И ПОКАЈАЊУ

Великопосна беседа у храму св. Катарине на Вспољу

Велики пост је време, када размишљајући о протеклом животу, сводимо рачуне. За време Великог Поста чак и онај који ретко посећује храм долази на исповест, да би се помирио са Богом и сопственом савешћу. У ове дане се треба замислити у чему је смисао покајања и зашто је неопходно приступати исповести.

Од многих људи који долазе слушам отприлике следеће: „Годинама долазим на исповест, годинама казујем једне исте грехе, а ништа се у мом животу не мења“. Тако у сваком случају не треба прилазити; нешто би требали да се промени у нашем животу након сваке исповести. Закон духовног живота је следећи: човек никада не стоји у месту – он или иде напред, или назад. Ако се не приближавамо Богу, значи да се удаљавамо. А покајање је потребно да бисмо се поново и поново враћали на пут који води Богу.

„Покајање“ – то је словенски превод грчке речи „метаноја“, која буквално значи „промена ума“ („преумљење“), „промена начина мишљења“. Покајање није једноставно раскајање. Јуда се, издавши Господа, касније раскајао, али није принео покајање. Он је зажалио што је то учинио, али у себи није имао снаге ни да измоли од Господа опроштај, нити да ичим добрим исправи то зло које је учинио. Он није могао да промени свој живот, да ступи на пут на коме би могао да изглади пређашње грехе …