„Књига Мирјане Штефаницки Антонић Вез вођен руком моје мајке је састављен из три дела, као озбиљан троделни музички облик. (A B C): соната, симфонија и концерт. У сваком се нешто говори. Осећања се смењују, преплићу, мисли врлудају до космичких размера.
Мирјана Штефаницки, песникиња иде до непредвидивих и неслућених мисаоних похода, речима, њој блиским, за читаоца изненађујућим, не слутећи да ће инвентивност у изражавању њена аутентичност, бити подстицај за мисаону креативност и потребу да се објашњења потраже у другој литератури, енциклопедијама или интернету.
Песме, не само у овој збирци треба читати полако, понекад наглас, да се чује и осети акценат и интонација сваке речи у низу. Тада добијају снагу која изражава емоционална сећања на блиске и драге особе.
Омаж мајци, и прецима свог порекла, без патетике, лепо и сетно нас води кроз Петроварадин, Мајур, заглибљену црноморску степу, на обале Дњепра, и пространствима којима су прошли Анти – источни Словени, с’ тамгама на грудима (тамга – амблем), појединачног племена да се распозна ком племену припадају.
…
Ауторка ове збирке песама подарила нам је и једно сазнање са далеких меридијана. На веома нежан начин представила нам је Будину мајку. Према будистичкој легенди, дрво вишње понудило је своје плодове Maha Mayi, кад је била трудна, да би била здрава и сита током трудноће. И родио се Сидарта Гаустама Буда, оснивач будистичке религије.
…
Свако поглавље има свој печат, боју и ритам. Томе је допринео раскошан сензибилитет Мирјане Штефаницки. Из њене подсвести незадрживо се измигоље наслови песама. Креативност мисли очигледна је у тражењу адекватних речи за појмове сложеног казивача. На пример олетила се река или две руке у презенту не слогују више са пером и хартијом.
Вез рађен руком моје мајке завршен је талентом, богатим колоритом емоција и инвентивних мисли, које су својим везом обогатиле моју личност. За друге не знам?
мр Нада Јабланов