За Драшка Ређепа, есеј је претпоставка кретања. Синопсис слободе. Неуштогљена, неутилитарна и неканонизована књижевна чињеница. У њему станују маргиналност, бравура, анегдота, сплетка, бургија. Неограниченост асоцијативних поља. Фрагментарност, разобрученост, немир.
Приступ Драшка Ређепа књижевности, али и много шире, уметности, па и култури, није еклектички. Он је ерудитан. Поред књижевности, овај феномен рачуна на знања о архитектури, ликовној уметности, музици, позоришту, филму. На знања о животу. А пре свега о уметности есеја.