Великокикиндски привилеговани дистрикт

Мали број историчара се одважио да пише историју Дистрикта на основу оригиналних докумената, за шта је могуће објашњење недовољно познавање немачког језика на којем је написана већина докумената. Управо због тога, кроз непосредан рад са документима, Тијана Рупчић је успела да на веома ограниченом броју страна прати најважније догађаје из историје Дистрикта на методолошки исправан начин. Управо ту лежи и значај њеног дела, јер кроз правилно коришћење и навођење историјских извора, заправо даје одлично полазиште будућим истраживачима кикиндске прошлости; нешто у чему рад Васе Стајића увелико мањка. Кроз поглавља о развоју Дистрикта, али и саме Велике Кикинде, аутор слика живу слику живота у 19. веку у једном већински српском граду на територији јужне Угарске, посебно кроз поседовне, економске и социјалне односе. Посебан изазов доноси чињеница да се на одређеном броју страна обухвати оснивање Дистрикта, један монументалан догађај као што је револуција из 1848/49. године, развој самог града и свих националности које су живеле у њему. Схватајући потребу да своје познавање архивске грађе претвори у историографски рад, сматрам да је ауторка успела да после пола века поново покрене изучавање Великокикиндског привилегованог дистрикта на одговарајући, историографски исправан начин.

Марко МилошевИзвод из рецензије