Velika Majka: fenomenologija ženskih oblika nesvesnog

Knjigu „Velika majka" Erih Nojman (1905-1960) posvetio je svome „učitelju i prijatelju" Karlu Gustavu Jungu, a nastala je, kako je autor zabeležio, „tako što su profesor Jung i gospođa Frebe-Kaptajn predložili da napišem uvodni tekst za prvo objavljivanje slika "Velike Majke", slika koje su deo materijala sakupljenih u Eranos arhivu za istraživanje simbola". S druge strane, ovo delo spada među Nojmanove najveće doprinose upravo Jungovoj misli.

U uvodu za prvi deo knjige, Nojman ističe da se ovde „ne radi o bilo kojem arhetipu, nego o jednom sasvim posebnom, o Velikom ženskom ili, strogo uzev, o arhetipu Velike Majke". Na drugom mestu, dodaje: „Istraživanje ženske psihe u njenoj posebnosti najnužniji je i najvažniji zadatak koji se postavlja pred dubinske psihologe kojima su na srcu stvaralačko ozdravljenje i razvoj pojedinačnog čoveka.Isti značaj ova ženska problematika ima i za psihologa kulture koji je spoznao da pretnja današnjem čovečanstvu delom počiva upravo na jednostrano-patrijarhalnom razvoju svesti muškoga duha koji nije uvek u ravnoteži sa "matrijarhalnim" svetom psihe. U ovom smislu prikaz arhetipsko-psihičkog sveta Velikog ženskog, prikaz koji pokušavamo da damo u našem radu, predstavlja i doprinos utemeljivanju jedne buduće terapije u kojoj će pacijent biti kultura.Zapadno čovečanstvo nužno mora da postigne sintezu u koju je na plodonosan način uključen ženski svet - svet koji je takođe jednostran kada se nađe u izolaciji. Razvoj psihičke celovitosti pojedinačnog čoveka biće moguć tek kada zapadni čovek psihički doraste opasnostima koje njegovu egzistenciju ugrožavaju i iznutra i spolja."