Век рекламе

Купац је нешто друго 
Када од Скупштине Србије кренете велелепно реновираним Булеваром краља Александра, када прођете крај цркве Светог Марка, када минете поред здања Правног и Техничких факултета, поред споменика Вуку и студентског дома, негде повише зграде општине Звездара, долазите до излога мале лимарске радње. Самостална занатлијска радња је и у том делу Булевара већ права реткост. Излог је као стешњен другим продавницама, вашу пажњу одасвуд маме билборди и рекламни слогани, свака успутна банка на улазу има фотоћелију, врата се сама отварају, као да поручују: „Лако је! Само крочи... узми кредит, троши! Само уђи... има времена, вратиће неко некада од твојих!“ Човека је просто срамота да прође поред свих тих „гостопримљивих“ врата а да не сврати. Дакле, лимарска радња је мала, омамљени пролазник лако може да је и превиди. Међутим, ако застане, међу ручно прављеним модлама за колаче, међу нетипизираним поштанским сандучићима, чунковима и лактовима за пећи на дрва, уочиће залепљен натпис: „Купите нешто и овде.“ Та порука није дизајнирана у чувеним студијима, нису је смислили тимови стручњака за маркетинг, она не подилази нити прети, не обећава немогуће, а јасно је да и куповином неких од лимаревих производа не можемо надокнадити недостатак животне среће, пажње и уважавања ближњих, бољег мишљења о себи... Куповином имамо само оно што смо и пазарили – ручно прављену модлу за колаче, необично поштанско сандуче... Па опет, та порука се памти, можда баш зато што је блиска тону молбе или вапаја. Она се издваја у веку у којем се из претходног века без предаха наставља најдужа, најмасовнија, најбучнија битка на свету – битка за потрошача. Купац је нешто друго. О чему књига Купите нешто и овде на разложан, уједно и духовит начин говори.