Ватра у обичајима и животу српског народа

Сви почеци људских великих културних тековина губе се у врло далекој, тамној прошлости, да готово ни за једном не можемо ићи поузданим трагом до искона.

Како нам је у већини случајева неизвесна историја домаћег жита, тако исто морамо на по пута стати у испитивању о пореклу домаћег живота, па и најважнијег покретача за сваковрсни људски напредак — ватре. Хипотезе и теореме за сва горња питања не изостају и све се више по духовитости разних писаца гомилају, па им због тога а и других узрока и овде ваља за ватру учинити места, разуме се, ослањајући се у првом реду на српски материјал, који је јединствено богат да му слично градиво код других народа ни приближити се не може. Не мислим да је наш народ до те разноврсности доспео због неког нарочитог дара него просто зато, што је и сувише дуго био остао одсечен од сваког прогреса осталих народа, а при том стотинама година у сиротињи и беди да се задовољавао само ако може голи живот да очува. У тој ужасној трагедији нашег народа ваља тражити узрок његове конзервативности за све традиције, од којих се колена за коленима нису ни за длаку одвајала. Чак је заблуда мислити да је и раније наш прост народ био врло религиозан, не, него је он и у вери осећао љубав наслеђа и само се формама слепо предавао, нарочито и због тога што га је некрст мучио, па му је свака разлика била добродошла, која га је од Агарјана разликовала.

Сима Тројановић - Ватра у обичајима и животу српског народа