Васко Попа

У овом броју објављујемо текстове које сматрамо најрелевантнијим судом о Попи, дакле текстове који доприносе разумевању и месту ове поезије у српској и европској књижевности! Попа је својом поезијом у неколико наврата изазвао бурне полемике у нашој књижевној јавности.

Што се тиче аутора књигâ о Попи, њих нисмо уврстили у овај избор будући да су те књиге доступније читаоцу него текстови расути по листовима, часописима и књигама. Неколико аутора је о Попи писало у више наврата (С. Велмар Јанковић, С. Бркић, А. Петров, Н. Петковић...), па сам био у недоумици који текст да објавим. Одлучили смо се за текстове који су се уклапали у концепцију да се са што више страна сагледа Попино дело. Надамо се да је тако “покривено” Попино стваралаштво, а да овим ауторима није ускраћено представљање њихових основних идеја о Васку Попи. Оваква концепција је такође захтевала да објавимо по два текста неких аутора (И. В. Лалић, Б. Радовић, Б. А. Поповић), али и да неке текстове незнатно или делимично скратимо. Проблем са текстовима страних аутора, поред реченог, састојао се и у томе што су ти текстови најчешће били писани за страног читаоца, дакле, са много података који нашем читаоцу нису интересантни. Определили смо се за ауторе чија су тумачења оригинална и која покрећу она питања у вези са Попом која су код нас остала по страни. Мислим да су посебно занимљиве песме значајних песника (О. Пас, Т. Ружевич, М. Деги) посвећене Попи. Те посвете потврђују висок углед који је Попа, као песник и као човек, имао у свету. Полемике о његовом делу колико потврђују Попино суптилно осећање времена, толико одсликавају и узбуркане прилике у нашој новијој књижевности, идеолошке предрасуде и националистичку еуфорију. Оне такође сведоче колико је значајна била појава Васка Попе код нас и колико је његова модерност била разорна по „дух времена“, као што се то, уосталом, неретко догађало у другим временима и у другим књижевностима.
Читај даље
У овом броју објављујемо текстове које сматрамо најрелевантнијим судом о Попи, дакле текстове који доприносе разумевању и месту ове поезије у српској и европској књижевности! Попа је својом поезијом у неколико наврата изазвао бурне полемике у нашој књижевној јавности.

Што се тиче аутора књигâ о Попи, њих нисмо уврстили у овај избор будући да су те књиге доступније читаоцу него текстови расути по листовима, часописима и књигама. Неколико аутора је о Попи писало у више наврата (С. Велмар Јанковић, С. Бркић, А. Петров, Н. Петковић...), па сам био у недоумици који текст да објавим. Одлучили смо се за текстове који су се уклапали у концепцију да се са што више страна сагледа Попино дело. Надамо се да је тако “покривено” Попино стваралаштво, а да овим ауторима није ускраћено представљање њихових основних идеја о Васку Попи. Оваква концепција је такође захтевала да објавимо по два текста неких аутора (И. В. Лалић, Б. Радовић, Б. А. Поповић), али и да неке текстове незнатно или делимично скратимо. Проблем са текстовима страних аутора, поред реченог, састојао се и у томе што су ти текстови најчешће били писани за страног читаоца, дакле, са много података који нашем читаоцу нису интересантни. Определили смо се за ауторе чија су тумачења оригинална и која покрећу она питања у вези са Попом која су код нас остала по страни. Мислим да су посебно занимљиве песме значајних песника (О. Пас, Т. Ружевич, М. Деги) посвећене Попи. Те посвете потврђују висок углед који је Попа, као песник и као човек, имао у свету. Полемике о његовом делу колико потврђују Попино суптилно осећање времена, толико одсликавају и узбуркане прилике у нашој новијој књижевности, идеолошке предрасуде и националистичку еуфорију. Оне такође сведоче колико је значајна била појава Васка Попе код нас и колико је његова модерност била разорна по „дух времена“, као што се то, уосталом, неретко догађало у другим временима и у другим књижевностима.