Васељенска свест и уметност

„Свест о својој слабости и неслободи – када се и како буди? Шта она узрокује и чиме се отхрањује? Како човечић може бити и свестан своје слабости – а да се, пред другима, као и пред самим собом, не застиди? Колико то, и како, скрива уметник? У уметностима је највише слабости: она баш и регрутује људске јединке – ослабљене, усамљене, неукључене у егзистенцијалне проблеме, заплашене, али и, посебно, оне са неким дефектом, оним који психолози називају – пукотином у развоју! Ево сведока-уметника!Све се то тако јасно приказује у уметничким делима!“ (Радослав Војводић)