VARVARI

Varvari čitaju samo knjige čija se uputstva za upotrebu nalaze na mestima koja NISU knjige.

*

Nikada nećemo razumeti varvare ako ne budemo razumeli da oni civilizaciju koja ih se odrekla nastavljaju da nose u sebi, kao neku vrstu domovine koje nisu bili dostojni. Nostalgija životinje za vremenom kada je živela u moru. I zaista: u svakom njihovom trijumfu naći ćete nostalgiju. Možda čak i zrnce kompleksa krivice. Neobična oklevanja, sitne radnje, neočekivani ustupci dubini, infantilna uzvišenost. Preobražaj je bolan: i stoga uvek nesavršen, i nepotpun.

*

Ova neobična i nadasve originalna knjiga „ogled“, kako je njen autor naziva, odbijajući formulaciju „roman u nastavcima“, sastavljena je od niza tekstova koje je Bariko objavljivao u časopisu Republika. Tema, dakako, jesu varvari, divlje horde budućnosti, koje su mnogi veliki pisci naslućivali i opisivali gledajući otvorenih očiju u tame budućeg vremena ili u svetle ruševine vlastite sadašnjosti. Ali Bariko bira drugi pogled, relativizujući vremena i istorijske epizode. Pre svega zato što zna da civilizaciju isključivo treba posmatrati u sitnim iskliznućima, u beznačajnim epizodama, koje samo tren kasnije postaju algoritam promene i pristajanja na nove vrednosti.Na početku, Bariko uspostavlja četiri kote: Betovena, slike varvarskih pustošenja, Mikija Mausa i Kormaka Makartija, kao oslonce svoje lične vavilonske kule, ideje o civilizacijskom nasleđu, o vremenima koja su prošla i koja će doći.  Konstantin Kavafi je imao dilemu: „Šta ako varvari ne dođu?“ Da li će moći da se obnovi ritam periodičnih sunovrata i uzdizanja civilizacije? Alesandro Bariko je otišao korak dalje: varvari su oduvek tu, među nama – osvojili su vino i pokorili selo, razorili fudbal i knjige... Koliko smo svedoci, a u kojoj meri učesnici večnog procesa razaranja civilizacije?