Валкира

Странице ове књиге одишу живом руском историјом. Али, главна заслуга Марије Семјонове чак није ни у беспрекорној тачности етнографских описа – списатељици је пошло за руком да староставне догађаје прикаже очима њиховог учесника који, за разлику од нас, и даље разазнаје лесовика иза чворноватог дрвета у мочвари, русалку у речном виру, гласове древних бића у шуморењу честара. Њене књиге у нама буде давно запретану доброту, давно заборављене претке…

Ратници-Данци су многа мора видели, у многим биткама учествовали, и тешко их је било изненадити одважношћу. Али, чак су се и сурови викинзи дивили неустрашивости и ратничкој вештини девојке-Словењанке. Назвали су је Валкира, и није било веће части за девојку-ратницу. Играла се са смрћу и увек изнова у тој игри побеђивала. Ко ју је чувао? Да ли скандинавски асови, да ли словенска бића или духови природних стихија? Које вишње силе су усмеравале њену руку? Причало се свашта, али једно је истина: славно име Валкира постало је легенда…