Вагон

Уз кондуктерову помоћ путник се у последњи час укрцава у воз који је већ кренуо. Нема карту, али нико му је и не тражи. Добија папуче с ружичастом пуфном, па се отискује у поход кроз вагон идући, у кондуктеровој пратњи, од купеа до купеа. У првоме, од чудновате петочлане породице дознаје за тајну воштаног дугмета; у другоме, група монаха обријаних глава предлаже му партију обрнутог шаха, а један од њих пева о загонетном рогатом јајету; у трећем среће кепеца и слепог сликара, аутора циклуса о дрвеној цуцли. У четвртоме, обед му нуде четири девојке у војничким униформама на којима лежи проклетство чоколадног лавора; у петоме га дочекују болничарка и веома времешни пар који своју дуговечност дугује стакленом вадичепу. Ту је коначно и шести купе у коме влада тама; пет места заузимају велики светлуцави предмети помињани у претходним купеима, док је на шестом, невидљива, тајанствена дама која је оставила свој кобни траг у целом вагону, а нарочито на услужном кондуктеру за кога има једноставну поруку: не сме се губити нада...

Госпођица Грета наврати у чајџиницу крај железничке станице где одлучи да дâ маха изненадној непромишљености: наручује чај од прича на слутећи шта уз њега иде. Редом јој прилазе и седају за њен сто келнер, касирка и четворо гостију да би јој причали приче које се настављају једна на другу све док коначно не обухвате и саму слушатељку...

Четири усамљеника раде на великом градском тргу: чувар музеја, келнерица у кафеу, слепи музичар и продавачица биоскопских карата. Не познају се међусобно, а обједињује их наклоност према уметности која ће на крају лепотом преобразити читав трг и цео свет.