Autor: Nikola Dedić
Strana: 270
► Ostali detalji

Šta je determinisalo razvoj različitih vizuelnih kultura u evropskoj tradiciji od renesanse do danas? Odgovor koji knjiga “Uvod u socioekonomsku teoriju i istoriju slika” nudi jeste: ekonomski oblici proizvodnje i klasna borba koja iz ovih odnosa proizilazi. Drugim rečima, svaki od vizuelnih režima, tj. vizuelnih kultura koji je obrađen u knjizi (italijanska renesansa 16. veka, holandska umetnost 17. veka, umetnost u doba francuskog starog poretka, rani modernizam i savremena umetnost) nastao je u istorijski vrlo specifičnim uslovima. Ovi uslovi su određeni klasnom borbom i načinom na koji je ova borba oblikovala datu društvenu formaciju. Osnova ovakvog izučavanja jeste Marksova teza po kojoj se ni pravni, ni državni, pa ni kulturni oblici ne mogu razumeti isključivo iz njih samih, niti pak iz kakvog opšteg razvitka ljudskog duha. Upravo suprotno, osnovu svih pravnih, političkih ili kulturnih fenomena treba tražiti u materijalnim odnosima čiju je sveukupnost obuhvatio još Hegel i to terminom „bürgerliche Gesellschaft“ (građansko društvo). Dakle, anatomiju buržoaskog društva (ali, kako Marks pokazuje u svojim delima – i svih ostalih društava) treba tražiti u političkoj ekonomiji. Upravo zbog toga ova knjiga jeste neka vrsta dvostruke istorije: istorije umetnosti i istorije ekonomskih oblika proizvodnje, odnosno reč je o analizi načina na koje je ekonomska proizvodnja nadodređivala umetničku proizvodnju na Zapadu u periodu od 16. do 20. veka. Osnova ove knjige jeste analiza socioekonomske determinisanosti slika, odnosno vizuelne kulture u zapadnoj tradiciji ranog modernog i modernog doba, pri čemu je Marksov Kapital polazna tačka ove analize.

Nikola Dedić

(1980, Niš) je vanredni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu gde predaje istoriju umetnosti i primenjenu estetiku. Autor je većeg broja knjiga iz oblasti teorije i istorije umetnosti: „Utopijski prostori umetnosti i teorije posle 1960.“ (2009), „Ka radikalnoj kritici ideologije: od socijalizma ka postsocijalizmu“ (2009), „Niže nego ljudski: Srđan Đile Marković i andergraund figuracija“ (2011), „Slika u doba medija: Dragomir Ugren“ (2011) i „Između dela i predmeta“ (2016). Kopriređivač je zbornika „Radikalna apstrakcija“ (2013) i „Savremena marksistička teorija umetnosti“ (2016). Zamenik je glavnog urednika časopisa za studije umetnosti i medija Art+Media. Dobitnik je nagrade za najbolju likovnu kritiku „Lazar Trifunović“.