Uvod u Maksa Vebera

Esej koji je ovde objavljen u srpskom prevodu na nemačkom se pojavio 2004. godine. Prva verzija rukopisa datira još iz 1990. godine, kada sam bio mladi docent na Univerzitetu u Frankfurtu; u to vreme, studenti su samoinicijativno čitali, u najboljem slučaju, Marksa, i bilo je potrebno ulagati poseban trud da se navedu na čitanje Maksa Vebera (1864-1920). Stvari su se, naravno, u međuvremenu promenile, i u Frankfurtu, a sigurno i u Beogradu i drugde. Do promene je došlo i u tome šta se kod Vebera smatra zanimljivim. Rekao bih da je Veber-analitičar civilizacije istisnuo Vebera-kritičara marksizma - i o tome će biti reči na kraju ove male knjige. Moj cilj je bio da predstavim najvažnije teme Veberove sociologije. Srž njegove "razumevajuće" sociologije, kako ju je on sam nazvao, sastoji se u pokušaju sociologa da shvati kako grupe u različitim kulturama i epohama, kao i u različitim poljima socijalnog delanja - privredi, religiji, politici, umetnosti i td. - stvaraju smisao svog življenja.Veberovi sociološki radovi se čitaju svuda na svetu i zaista bi se moglo reći da postoji prava "veberovska industrija". Prevodi su dobar pokazatelj. Prema podacima radne jedinice Maks Veber pri Bavarskoj akademiji nauka u Minhenu, od kraja 2009. godine samo u SAD je objavljeno 110 prevoda Veberovih dela, dok se u Zapadnoj Evropi, to jest u Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Španiji mogu naći desetine dela prevedenih na svaki od odgovarajućih jezika. Danas, međutim, za Vebera najveće interesovanje postoji izvan istorijski shvaćenog Zapada. U Japanu je dosad prevedeno 166 Veberovih naslova i čak su i stručnjaci zapanjeni zanimanjem koje za njih postoji. Slično je i u Kini, gde je u proleće 2006. godine Veberova Protestantska etika bila na vrhu liste najčitanijih knjiga u kategoriji stručne literature. Od kraja Hladnog rata i zemlje istočne Evrope, kao što se moglo i očekivati, po broju prevoda brzo sustižu svoje susede. Nema sumnje da će "industriju" vezanu za njegove radove dodatno podstaći kontinuirano pojavljivanje novih tomova u okviru Sabranih dela Maksa Vebera, koja se još od sredine osamdesetih godina XX veka objavljuju na inicijativu i pod nadzorom Komisije za društvenu i privrednu istoriju Bavarske akademije nauka.